Kroz našu istoriju, kroz koju su muškarci vodili, bilo je nekoliko glasova velikih žena, velikih aktivista, koji do danas odjekuju hrabrošću, odlučnošću i otpornošću. Ove izuzetne žene su stajale na čelu društvenih, političkih i ekoloških pokreta, izazivajući status kvo i zalažući se za promene. Njihovo nasleđe inspiriše generacije i ohrabruje sve nas da nikada ne prestanemo da se borimo za pravdu, jednakost i bolji svet. Zato vam danas, povodom Dana žena, donosimo 5 najvećih:
1. Rosa Parks 1913 – 2005
Majka pokreta za građanska prava, Rosa Parks, izazvala je talas otpora protiv rasne segregacije u Sjedinjenim Državama. U vreme rasne segregacije, kada su crnci bili veoma diskriminisani u svom svakodnevnom životu, njeno odbijanje da ustupi svoje mesto u autobusu belom putniku u Montgomeriju 1955. dovelo je do velikog bojkota. Rosina nepokolebljiva posvećenost jednakosti i pravdi postavila je osnovu za Zakon o građanskim pravima iz 1964. godine, koji je zabranio segregaciju na javnim mestima.
2. Malala Yousafzai (rođena 1997)
Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir (17 godina) hrabro se zalaže za obrazovanje devojčica u delovima sveta gde im je to uskraćeno. Rođena u Pakistanu, prkosila je talibanskoj zabrani da devojčice pohađaju školu i postala je otvoreni zagovornik prava na obrazovanje. Malala je 2012. preživela pokušaj atentata od strane talibana, što je dodatno podstaklo njenu odlučnost da se bori za obrazovanje i rodnu ravnopravnost. Tada je postala koautor bestselera memoara „Ja sam Malala“. i postao globalna ikona omladinskog aktivizma.
3. Sojourner Truth (1797-1883)
Sojourner Truth je bila pionirska aktivistkinja za ženska prava čiji su moćni govori i spisi doveli u pitanje sisteme ugnjetavanja u Americi u XIX veku.Rođena u ropstvu, Truth je pobegla u slobodu i posvetila svoj život zalaganju za prava marginalizovanih grupa, uključujući Afroamerikance i žene. Njen čuveni govor „Zar nisam žena?“ usvojen na Konvenciji o pravima žena iz 1851. u Ohaju, ostaje iskonski dokaz rasnog i rodnog poštovanja i borbe za jednakost.
4. Wangari Maathai (1940-2011)
Vangari Maatai, rođena Kenijaka, borila se za zaštitu životne sredine i prava žena, a najpoznatija je po osnivanju Pokreta zelenog pojasa. Kroz masovno organizovanje i inicijative za sadnju drveća, Maathai je osnažila seoske žene da se bore protiv krčenja šuma, promovišu održivi razvoj i traže svoja prava. Godine 2004. postala je prva Afrikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za mir za doprinos zaštiti životne sredine i socijalnoj pravdi.
5. Aung San Suu Kyi (rođena 1945) – Mianmar
Često je nazivaju „gospođom Mjanmar“, i simbol je mirnog otpora i demokratije u svojoj zemlji.Uprkos godinama provedenim u kućnom pritvoru pod vojnom huntom Mjanmara, Su Ći je ostala nepokolebljiva u svojoj posvećenosti nenasilnom aktivizmu i političkim reformama. Godine 1991. dobila je Nobelovu nagradu za mir za napore u promovisanju demokratije i ljudskih prava.Rukovodstvo Su Ći inspirisalo je milione širom sveta i nastavlja da odjekuje dok Mjanmar prelazi na demokratiju.
Ovih pet aktivistkinja su primer snage hrabrosti, otpornosti i aktivizma u pokretanju društvenih promena. Njihov primer služi kao podsetnik da jedna osoba, bez obzira na pol ili poreklo, može da izvrši dubok uticaj na svet. Dok poštujemo njihov doprinos i crpimo inspiraciju iz njihove hrabrosti, mi aktivno doprinosimo pravednijem, ravnopravnijem i saosećajnijem društvu.
